pregleda

Mladen Markov Smutnoe vreme


Cena:
499 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Prodavac Pravno lice

Aleksandrijaknjizara (630)

99,84% pozitivnih ocena

Pozitivne: 819

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Mladen Markov Smutnoe vremeTvrdi povezIzdavač Književne novineMladen Markov (Samoš, 1934 – Beograd, 9. januar 2015[1]) bio je srpski književnik. Deo njegove zaostavštine, zbirka koja uključuje nagrade, lične predmete i deo biblioteke, nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, čiji je bio član.[2]BiografijaMarkov je rođen u Banatu, u selu Samošu 1934. godine, u zemljoradničkoj porodici. Deda imenjak Mladen Markov se doselio u Samoš iz obližnje Boke. Umro je istog dana kada mu se rodio unuk Mladen, budući književnik. Otac Đuka je često putovao, pa je o njemu i majci Vidi, brigu vodio drugi deda. Živeo je i odrastao Mladen u kući svog dede po majci, Žive Dankulovog berberina "kuntaša".[3] Osnovnu školu je pohađao za vreme Drugog svetskog rata u rodnom mestu. Neredovno se kasnije školovao zbog teške ozlede, od koje se lečio pet godina. Sa 11 godina prešao je u Pančevo, gde je samo pet razreda gimnazije završio.Nekoliko dana pre Dana mladosti, maja 1949. godine, kada se nosila štafeta predsedniku Titu, Markov je nastradao. Kladio se sa drugim dečacima da će na pančevačkoj železničkoj stanici Podtamiš, u voz, koji je u pokretu - uskočiti. Međutim nije uspeo, jer je voz jurio, odbačen nezgodno je pao i polomio desnu nogu. Zbog težine povrede trebalo je da mu seku nogu. Povređenu nogu su ipak sačuvali, ali su trajne posledice ostale. Ispod gipsa kojim su mu fiksirali nogu rana se gnojila. Ležao je u pančevačkoj bolnici skoro godinu i po dana. Kako je tu postajala biblioteka, ležeći toliko u krevetu intenzivno je čitao. Tada se vezao za književnost, kojoj će posvetiti život. Otpušten je iz bolnice u teškom stanju, sa gipsom na nozi. Možda bi i umro, da ga samoška lekarka Ruskinja, Zinaida Serbinova nije odmah oslobodila gipsa. Morao je da leži još godinu dana u Samošu, a za to vreme čitao je francuske i ruske klasike iz doktorkine lične biblioteke.[4] Lečenje se završilo na plastičnoj hirurgiji u Beogradu; izašao je iz bolnice sa štakom i protezom. Vratio se mladi Markov u Pančevo i počeo da samostalno živi. Ali na nesreću ostaće invalid za ceo život; štaku i protezu je odmah bacio u Tamiš. Propustio je nekoliko godina srednje škole. Počeo je da radi razne poslove ne bi li preživeo i uz put je počeo da piše. Krenuo je da piše priče za konkurse i odmah imao uspeha. Afirmacija je došla iz Bosne, gde su mu u Sarajevu dali drugu nagradu za priču "Dobrovoljci". Prešao je iz Pančeva u Beograd, gde je nastavio pisanje; tu je dobio podršku od književnih radnika i novinara. Od presudnog značaja za njegov život i novinarsku karijeru bio je književnik i kritičar Milan Bogdanović, koji mu je pružio dragocenu pomoć i podršku. Savetovao mu je da se ne bavi samo žurnalistikom jer je Novinarstvo smrt za književnost. Bogdanović je prepoznao njegov veliki talenat i preko Mirka Tepavca, tadašnjeg direktora Radio Beograda, našao mu tu zaposlenje.StvaralaštvoPisanjem se počeo baviti 1953. godine. Za roman "Hronika o zaboravljenom selu" koji je objavio 1956. godine, dobio je nagradu sarajevske "Narodne Prosvjete".[5] Sarajlije su mu otkupile oba početnička romana. Prvu knjigu, zbirku pesama Nemirna trava je objavio 1955. godine.[6] Dugo je radio kao novinar reporter u Radio Beogradu (1958-1970). Zbog novinarskog posla mnogo je putovao po Srbiji a što mu je obogatilo iskustvo i pripremilo za nove književne poduhvate. Nakon 15 godina odsustvovanja, usledio je plodan književni rad u zrelom dobu. Bio je uverljivi, pošteni hroničar Banata, njegovog sela i sudbine zemljaka Banaćana. Roman Stanje svesti je pod uticajem političarke Mire Marković, izašao u malom tiražu i bio prećutan u javnosti. Najdraži od svih njegovih romana, kako je jednom izjavio, bio mu je "Žablji skok". Od 1971. godine napušta novinarstvo i posvećuje se samo pisanju. Bio je devedesetih godina 20. veka izvesno vreme član SPO-a, i to u svojstvu potpredsednika stranke. Ali razočaran opozicionim strančarenjem, u kojem se nije ni snašao, izašao je 1994. godine iz dnevne politike. Bio je oženjen Verom rođ. Joksimović, sa kojom je imao decu - Marinu i Ivana. Bio Mladen je pola veka član Udruženja književnika Srbije, u kojem je biran i za člana Uprave. Izabran je 2010. godine za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu.[7] Živeo je naizmenično u Beogradu i Samošu. Kremiran je u krugu porodice 12. januara 2015. godine.Objavio je romane:Teskoba,Ravnica,Stanje svesti,Isterivanje boga,Banatski voz,Žablji skok,Ukop oca (dobio Ninovu nagradu),Smutno vreme (I - 1976, II - 1978),Isterivanje boga,Starci na selu (dobio Andrićevu nagradu 1986. godine),i zbirku priča Pseće groblje.3/35

Načini plaćanja i preuzimanja:

Knjige se mogu preuzeti lično ili se šalju poštom.
Troškove poštarine snosi kupac prema zvaničnom cenovniku PTT Srbije, osim gde je naglašena besplatna dostava.

POST EXPRES
1-3 kg 280 din
3-5 kg 350 din
5-10 kg 420 din

Preporučena tiskovina
0 - 100 gr 172 din
100 - 250 gr 190 din
250 - 500 gr 211 din
500 - 1000 gr 225 din
1000 - 2000 gr 264 din

Način isporuke:
1. Post expres službom pouzećem ili uz predhodnu uplatu na račun(u zavisnosti od dogovora) cena poštarine ostaje ista po cenovniku koji je naznačen, bez dodatnih provizija na prenos novca.
2. Knjige se šalju poštom / Preporučenom tiskovinom uz predhodnu uplatu na račun.

Knjige šaljemo ponedeljkom i četvrtkom nakon čega dobijate broj pošiljke za elektronsko praćenje preko poštanskog sajta.

Knjige ne šaljemo u inostranstvo.

-U slučaju bilo kakvog nesporazuma, moguć je svaki dogovor oko rešavanja istog.

Predmet: 78406165
Mladen Markov Smutnoe vremeTvrdi povezIzdavač Književne novineMladen Markov (Samoš, 1934 – Beograd, 9. januar 2015[1]) bio je srpski književnik. Deo njegove zaostavštine, zbirka koja uključuje nagrade, lične predmete i deo biblioteke, nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, čiji je bio član.[2]BiografijaMarkov je rođen u Banatu, u selu Samošu 1934. godine, u zemljoradničkoj porodici. Deda imenjak Mladen Markov se doselio u Samoš iz obližnje Boke. Umro je istog dana kada mu se rodio unuk Mladen, budući književnik. Otac Đuka je često putovao, pa je o njemu i majci Vidi, brigu vodio drugi deda. Živeo je i odrastao Mladen u kući svog dede po majci, Žive Dankulovog berberina "kuntaša".[3] Osnovnu školu je pohađao za vreme Drugog svetskog rata u rodnom mestu. Neredovno se kasnije školovao zbog teške ozlede, od koje se lečio pet godina. Sa 11 godina prešao je u Pančevo, gde je samo pet razreda gimnazije završio.Nekoliko dana pre Dana mladosti, maja 1949. godine, kada se nosila štafeta predsedniku Titu, Markov je nastradao. Kladio se sa drugim dečacima da će na pančevačkoj železničkoj stanici Podtamiš, u voz, koji je u pokretu - uskočiti. Međutim nije uspeo, jer je voz jurio, odbačen nezgodno je pao i polomio desnu nogu. Zbog težine povrede trebalo je da mu seku nogu. Povređenu nogu su ipak sačuvali, ali su trajne posledice ostale. Ispod gipsa kojim su mu fiksirali nogu rana se gnojila. Ležao je u pančevačkoj bolnici skoro godinu i po dana. Kako je tu postajala biblioteka, ležeći toliko u krevetu intenzivno je čitao. Tada se vezao za književnost, kojoj će posvetiti život. Otpušten je iz bolnice u teškom stanju, sa gipsom na nozi. Možda bi i umro, da ga samoška lekarka Ruskinja, Zinaida Serbinova nije odmah oslobodila gipsa. Morao je da leži još godinu dana u Samošu, a za to vreme čitao je francuske i ruske klasike iz doktorkine lične biblioteke.[4] Lečenje se završilo na plastičnoj hirurgiji u Beogradu; izašao je iz bolnice sa štakom i protezom. Vratio se mladi Markov u Pančevo i počeo da samostalno živi. Ali na nesreću ostaće invalid za ceo život; štaku i protezu je odmah bacio u Tamiš. Propustio je nekoliko godina srednje škole. Počeo je da radi razne poslove ne bi li preživeo i uz put je počeo da piše. Krenuo je da piše priče za konkurse i odmah imao uspeha. Afirmacija je došla iz Bosne, gde su mu u Sarajevu dali drugu nagradu za priču "Dobrovoljci". Prešao je iz Pančeva u Beograd, gde je nastavio pisanje; tu je dobio podršku od književnih radnika i novinara. Od presudnog značaja za njegov život i novinarsku karijeru bio je književnik i kritičar Milan Bogdanović, koji mu je pružio dragocenu pomoć i podršku. Savetovao mu je da se ne bavi samo žurnalistikom jer je Novinarstvo smrt za književnost. Bogdanović je prepoznao njegov veliki talenat i preko Mirka Tepavca, tadašnjeg direktora Radio Beograda, našao mu tu zaposlenje.StvaralaštvoPisanjem se počeo baviti 1953. godine. Za roman "Hronika o zaboravljenom selu" koji je objavio 1956. godine, dobio je nagradu sarajevske "Narodne Prosvjete".[5] Sarajlije su mu otkupile oba početnička romana. Prvu knjigu, zbirku pesama Nemirna trava je objavio 1955. godine.[6] Dugo je radio kao novinar reporter u Radio Beogradu (1958-1970). Zbog novinarskog posla mnogo je putovao po Srbiji a što mu je obogatilo iskustvo i pripremilo za nove književne poduhvate. Nakon 15 godina odsustvovanja, usledio je plodan književni rad u zrelom dobu. Bio je uverljivi, pošteni hroničar Banata, njegovog sela i sudbine zemljaka Banaćana. Roman Stanje svesti je pod uticajem političarke Mire Marković, izašao u malom tiražu i bio prećutan u javnosti. Najdraži od svih njegovih romana, kako je jednom izjavio, bio mu je "Žablji skok". Od 1971. godine napušta novinarstvo i posvećuje se samo pisanju. Bio je devedesetih godina 20. veka izvesno vreme član SPO-a, i to u svojstvu potpredsednika stranke. Ali razočaran opozicionim strančarenjem, u kojem se nije ni snašao, izašao je 1994. godine iz dnevne politike. Bio je oženjen Verom rođ. Joksimović, sa kojom je imao decu - Marinu i Ivana. Bio Mladen je pola veka član Udruženja književnika Srbije, u kojem je biran i za člana Uprave. Izabran je 2010. godine za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu.[7] Živeo je naizmenično u Beogradu i Samošu. Kremiran je u krugu porodice 12. januara 2015. godine.Objavio je romane:Teskoba,Ravnica,Stanje svesti,Isterivanje boga,Banatski voz,Žablji skok,Ukop oca (dobio Ninovu nagradu),Smutno vreme (I - 1976, II - 1978),Isterivanje boga,Starci na selu (dobio Andrićevu nagradu 1986. godine),i zbirku priča Pseće groblje.3/35 78406165 Mladen Markov Smutnoe vreme

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.