Šarlot Bronte ViletTvrdi povez sa zaštitnim omotomRoman o izmišljenom gradu u Evropi. U stvari reč je o Briselu i jednoj privatnoj školi i njenim ljudima, među kojima je i pisac ovog romana. Šarlot opisuje svoj život u toj školi, sa dosta satiričnih slika raznih društvenih tipova i situacija, i svoju neobičnu i nesrećnu ljubav. Junakinja romana je snažna i originalna ličnost kao i Džejn Ejr. Napisan prilično realistički, roman je bogat životnom sadržinom i humanošću. Čitak je i zanimljiv kao i Džejn Ejr.Šarlota BronteŠarlota Bronte je rođena u Torntonu u Jorkširu, Engleska, kao treće od šestoro dece, od oca Patrika Brontea (bivši „Patrik Brunti“), irskog porekla i njegove žene, Marije Branvel. U aprilu 1820. porodica Bronte se otselila u Havort, gde je Patrik radio i služio misu kao katolički sveštenik. Marija Branvel Bronte je umrla od raka 15. septembra 1821, ostavivši petoro kćeri i sina na odgajanje svojoj sestri Elizabet Branvel. Avgusta 1824, Šarlota je sa još tri svoje sestre poslata na školovanje u „Daughters’ School“ (za koju kažu da je uticala na predstavljanje Lowood škole u njenom delu Džejn Ejr). Loše uslove je Šarlota uspela da izdrži i preživi, ali je uticalo na njeno zdravlje, što na fizičkom, tako i na psihičkom, preživljavajući smrt njenih dveju starijih sestara, Marije (rođene 1814) i Elizabet (rođene 1815), koje su umrle od tuberkuloze godine 1825, ubrzo posle napištanja škole.Kući, preživela deca – Branvel, Emili, i En – bila su inspirisana očevom bibliotekom opremljenom piscima kao što su Volter Skot, Lord Bajron, 1001 noć itd. Zajedno su počeli izmišnjati priče i nepoznata kraljevstva. Šarlota i Branvel su napisali priču o svojoj izmišljenoj zemlji, Angriji, dok su Emili i En pisali članak o svojoj izmišljenoj zemlji pod nazivom Gondal. Neke sage tih priča i dan danas postoje i bude radoznalost istoričara i biografa zato što otkrivaju način razmišljanja porodice Bronte u svojim najranijim godinama.Šarlota je nastavila svoje školovalje u školi „Roe Head“ od 1831. do 1832, gde je srela istomišljenike i buduće prijatelje, Elen Nasi i Meri Tejlor. Šarlota se vratila u školu, ali ovog puta kao učiteljica od 1835. do 1838. Godine 1839. ona je uzela prvu od mnogih pozicija kao guvernanta raznih porodica u Jorkširu, i to je radila sve do 1841. 1842. ona i Emili su otputovale do Brisela. Zbog putničkih troškova, Šarlota je podučavala engleski jezik, a Emili muziku. Ubrzo je iskrsao problem i njih dve su se vratile kući zbog smrti njihove tetke Elizabet Branvel, koja im se pridružila u porodici posle smrti njihove majke, preminuvši u oktobru, 1842. Šarlota se vratila sama u Brisel, januara 1843, da bi prihvatila mesto učiteljice. Njen drugi boravak tamo nije bio baš posebno srećan; bila je usamljena i nedostajala joj je kuća. Konačno se vratila kući januara 1844. i kasnije našla inspiraciju u događajima u Briselu za svoj roman „Profesor“.Maja 1846, Šarlota, Emili, i En izdale su kolekciju poezije pod pseudonimom. Uprkos činjenici da knjiga nije privukla neku posebnu pažnju (prodate su samo dve kopije) sestre su nastavile da pišu svoja sledeća dela. Šarlota je nastavila pod svojim imenom ”Currer Bell’ kada je izdala svoja dva prva romana.Njeni romani su:Džejn Ejr, izdat 1847.Širli, izdat 1849.Vilet, izdat 1853.Profesor, napisala je pre Džejn Ejr ali su rad odbili više izdavača tako da je objavljen tek posthumno 1857.Njena dela su poprilično kritikovana. Dosta se spekulisalo u ono vreme da li je Currer Bell stvarno bio muško ili žensko.Šarlotin brat, Branvel, jedini sin u porodici, umro je od hroničnog bronhitisa izazvanog pićem, u septembru 1848, mada je Šarlota bila ubeđena da je za njegovu smrt kriva tuberkuloza. Emili i Ana su obe umrle od tuberkuloze decembra 1848. i maja 1849,.Šarlota i njen otac su sada ostali sami. Zbog uspeha njenog romana Džejn Ejr, izdavači su je ubedili da poseti London, gde je otkrila svoj pravi identitet i gde je počela da se kreće u malo većim društvenim slojevima, sprijateljivši se sa tadašnjim velikim engleskim piscima. Uprkos svemu, nikad nije napustila Havort više od par nedelja.Juna 1854, Šarlota se udala za Artura Bela Nikolsa, očevog pomoćnika. Ona je umrla devet meseci kasnije tokom svoje prve trudnoće. Na sertifikatu umrlice piše kao uzrok smrti tuberkuloza, ali danas se pojavljuju i dokazi da je možda umrla i od tifusa. Šarlota je sahranjena ispred crkve „St. Michael“ u Havortu u Engleskoj.4/24