ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Osam svescica `Biblioteke za narod`, i to:

Pesme o hajducima
Milos Obilic
Car Lazar
Jaksici
Brankovici
Nemanjici
Kraljevic Marko
Lirske pesme

Knjizarnica Dusana M. Delica, Beograd, 1944.
Svaka svescica ima 32 strane, a sve naslovne strane je radio veliki i najveci Djordje Lobacev.
IZUZETNO RETKA RATNA IZDANJA, POGOTOVO OVAKO, S NEKOLIKO IZDANJA NA BROJU!

Jurij Pavlovič Lobačev (rus. Юрий Павлович Лобачев; Skadar, 4. mart 1909 — Sankt Peterburg, 23. jul 2002), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jugoslovenski umetnik. Jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa.[1] Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi.[2] Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć — prvog stripa objavljenog u SSSR 1966.[1][2] Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.[3]
Biografija
Detinjstvo i mladost

Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul.[4]

Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost.

U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.
Predratna stripska karijera

Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame.

Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik. Redakciji „Politike” se nametnuo kao saradnik pokazavši Dušanu Dudi Timotijeviću napola dovršen strip „Hajduk Stanko”. 1936. postao je stalni saradnik lista, i tu se, uz osnovna zaduženja – retuširanje fotografija, ispisivanje slova za licencirane stripove, reklamnih naslova i sl., posvetio autorskim strip-adaptacijama slovenske epike, kao i književnih dela, te „pustolovno-oniričnom” žanru stripa, kako ga je sam imenovao. ”Srpske narodne bajke, legende i narodne pesme smatrao je riznicom stvaralačkih podsticaja, no i vrhunskim izrazom folklornog duha, čak i u svetskim okvirima”.[5]

Kao jedan od utemeljivača tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939).
Posleratni period

Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip.

U vreme Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.

Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica.

Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana.

Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine.
Stripografija
„Panorama“

„Krvavo nasledstvo” 1935. (scenario Vadim Kurganski)

„Strip“

„Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski)

„Crveni vrabac“

„Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) nedovršeno

„Politika“

„Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović)
„Ženidba cara Dušana” 1938.
„Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović)
„Baron Minhauzen” 1940.
„Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) nedovršeno

„Mika Miš“

„Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna)
„Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina)
„Plava pustolovka”- epizoda: „Inspektor Roldi” 1937.
„Plava pustolovka” – epizoda: „Gangsteri morskih dubina” 1937/38.
„Plava pustolovka”- epizoda: „Gorostasova osveta” 1938.
„Plava pustolovka” – epizoda: „Avantura u Turkestanu” 1938.
„Plava pustolovka”- epizoda: „Zarobljenica Inda” 1938.
„Princeza Ru” 1938.
„Beli duh” 1938.
„Princeza Ru”- epizoda: „Mefisto se zabavlja” 1938/39.
„Plava pustolovka” 1939.
„Beli duh” 1940.

„Mali zabavnik Mika Miš“

„Prepad u avionu” 1937.

„Tarcan“

„Beli duh” 1938.

„Politikin zabavnik“

„Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki)
„Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939.
„Pepeljuga” 1940. (obradio u stihu Živorad Vukadinović)

„Mikijevo carstvo“

„Šeikov sin” 1939.
„Gospodar smrti” 1939.
„Gospodar smrti” 1939/40.
„Gospodar smrti”- epizoda: „Tajanstvena pustolovka” 1940.
„Gospodar smrti”- epizoda: „Avion smrti” 1940.

„Kolo“

„Biberče” 1942. (prva skraćena verzija)

„Duga“

„Pionir Ika i leni drug Žika” 1945.

„Biberče“

„Biberče” 1951. (druga duža verzija)

„Politikin zabavnik“

„Tajanstvena pećina” (serijal o Draganu i Miri), 21 tabla, PZ 700-719, 29. maj — 9. oktobar 1965.
„Hajduk Veljko”, 20 tabli, PZ 720-739, 16. oktobar 1965. — 26. februar 1966.
„Saturn dolazi u pomoć” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 740-759, 5. mart — 16. jul 1966.
„Doživljaji u brdima” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 783-802, 31. decembar 1966. — 13. maj 1967.
„Čuvaj se senjske ruke”, prema romanu Augusta Šenoe, 30 tabli, PZ 803-832, 20. maj — 9. decembar 1967.

„Pegaz“

„Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma)

„Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ 1976.

„Ženidba Dušanova” (nova verzija)
„Baš Čelik” (nova verzija)
„Čardak ni na nebu ni na zemlji” (nova verzija)
„Propast grada Pirlitora” (nova verzija)
„Biberče” (nova verzija)

Priznanja

Velika povelja Gašinog sabora porodici Lobačev (2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[6]

Salon jugoslavenskog stripa u Vinkovcima mu je dodelio gran-pri nagradu za životno delo 1985. godine.[traži se izvor]


tags: milan nedic, nediceva srbija, drugi svetski rat, ratna izdanja...