ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

prva knjiga koju je autorka napisala
I izdanje 1952

Jara Ribnikar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jara Ribnikar

Jara Ribnikar
Lični podaci
Datum rođenja 12. avgust 1912.
Mesto rođenja Hradec Kralove, Austrougarska
Datum smrti 30. april 2007. (94 god.)
Mesto smrti Beograd, Srbija
Profesija književnica
Porodica
Supružnik Vladislav Ribnikar
Delovanje
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB član TANJUG-a
Odlikovanja
Orden Republike sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden za hrabrost
Partizanska spomenica 1941.
Jara Ribnikar (rođ. Hajek; češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek; Hradec Kralove, 23. avgust 1912 — Beograd, 30. april 2007) bila je književnica, prevoditeljka i učesnica Narodnooslobodilačke borbe.[1]

Biografija
Rođena je 23. avgusta 1912. godine u mestu Hradec Kralove, u Češkoj Bohemiji, tada u Austrougarskoj, a danas u Češkoj Republici.

Bila je ćerka Emila Hajeka, direktora Muzičke škole Stanković[2] i druga supruga Vladislava Ribnikara, direktora `Politike`. Radničkom pokretu je pristupa 1939. godine.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine izvesno vreme je vršila kurirsku službu za Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. Zajedno sa mužem Vladislavom radila na „Informativnom biltenu“. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvovala je od 1941. godine. Maja 1943. godine prešla je na oslobođenu teritoriju. Bila u agenciji TANJUG, od njenog osnivanja 1943. godine.[3] Tokom rata je vodila jugoslovenski Crveni krst[4] i bila je u Titovom štabu[5][6]. Bila je komunistkinja i levičarka sve do svoje smrti, a 90-ih je bila članica Jugoslovenske levice.

Bila je predsednica Udruženja književnika Srbije i poslanica Veća naroda Savezne skupštine SFRJ. Bila je jedna od osnivača i prva predsednica Društva srpsko-češkog prijateljstva koje je kratkotrajno delovalo u Beogradu 1991. godine[2]. Dobitnica je Sedmojulske nagrade, Nagrade Ivan Goran Kovačić, nagrade „Foruma“ i nagrade Udruženja književnika Srbije.

Preminula je 30. aprila 2007. godine u bolnici „Dr Dragiša Mišović“.[3] Njen sin je Darko Ribnikar. Njen sestrić je bio čehoslovački ministar inostranih poslova Jirži Dinstbir.

Nositeljka je Partizanske spomenice 1941.[3] i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden Republike sa zlatnim vencem, Orden bratstva i jedinstva i Orden za hrabrost.[7]

Dela
Napisala je nekoliko romana, više knjiga memoarske proze i zbirki pripovedaka i pesama:

Idu dani, noći, dani (pesme), 1952 (pod pseudonimom Dušanka Radak)
Devetog dana (pripovetke), 1953
Nedovršen krug (roman), 1954
Zašto vam je unakaženo lice )roman), 1956
Largo (pripovetke), 1957
Bakaruša (roman), 1961
Pobeda i poraz (roman), 1963
Ti (roman), 1963
Ja, ti, mi (3 romana), 1967
Jan Nepomucki (roman), 1969
Među nama (pripovetke), 1973
Priviđenja (roman), 1976
Kratko beogradsko proleće (roman), 1977
Život i priča {I} i {II} (memoarska proza), 1979
Izabrana dela (4 knjige: Jan Nepomucki; Ja, ti, ona; Život i priča {I} i {II}; Život i priča {III}), 1986
Život i priča {IV} (memoarska proza), 1988
Dete iz Hradeca (memoarska proza), 1990
Život i priča {V} (memoarska proza), 1995
Porodične priče (roman), 1995
Ženske ljubavne priče, 1997
Roman o T. M. (roman), 1998
Skretnica (roman), 2001


Knjiga je iz privatne biblioteke Pavla Kićevca
mali format

exlibris
I izdanje 1952

odlično očuvana
GaR.22/12