ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: antropozofija, teozofija, ezoterija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Retko izdanje „Antroposofske biblioteke“ iz 1936. godine. Spolja kao na fotografijama. Unutra dobro očuvano.

Autor - osoba Štajner, Rudolf, 1861-1925
Naslov Tajna nauka : u osnovama / Rudolf Štajner ; [preveo Mile Galović]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1936
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Antroposofska biblioteka, 1936 (Beograd : Grafički Institut)
Fizički opis 372 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Galović, Mile
Zbirka Antroposofska biblioteka
(Broš.)
Predmetne odrednice Antropozofija

Ovo delo je obuhvatan celokupan prikaz natčulne kosmologije. Istovremeno se dopunjuju i proširuju saznanja prikazana u spisima „Teozofija“ i „Kako se postižu saznanja viših svetova?“ do velikih kosmičkih povezanosti u razvoju sveta i čoveka.
Karakter tajne nauke, Biće čoveštva, Spavanje i smrt, Razvoj sveta i čovek, Saznanje viših svetoa (O posvećenju i inicijaciji), Sadašnjost i budućnost razvoja sveta i čovečanstva, Pojedinosti iz oblasti duhovne nauke: Etersko telo čovekovo, Astralni svet, Čovekov život posle smrti, O toku čovekovog života, Više oblasti duhovnog sveta, Članovi čovekovog bića, Stanje snova,

Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist.
Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo.
Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom.
Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su:
imaginacija,
inspiracija,
intuicija.
Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije.
Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“.
Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka.
Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na:
fizičko telo,
eterično telo,
astralno telo,
ego.
Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja.
Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri.
Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD.
Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način:
„Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.”
Uticaj Getea
Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje.
Okultizam
Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala.
Štajner vs. Frojd
Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše.
Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja.
Odnos prema nacistima
Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao.
Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista.
Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom.
Antisemitizam
Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.
KC (N)