ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Novi Sad 1892. Mek povez, ćirilica, 83 strana.
Napomena: na prednjim koricama potpis prethodnog vlasnika grafitnom olovkom; knjiga je, za godine, odlično očuvana.



PETROVIĆ Boško – profesor, novinar i književnik (Parage, 10. X 1869 – Skoplje, 7. VIII 1913). Koristio je pseudonime Željski i Stevanov. Gimnaziju je završio u NSadu a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Od 1894. je u Beču studirao filozofiju i germanistiku na univerzitetu i, uporedo, pevanje na konzervatorijumu. Diplomirao je i doktorirao iz oblasti filozofije disertacijom „Studije i kritika na psihofizički monizam“, koja je u 1901. štampana u Sremskim Karlovcima. Radio je kao profesor u gimnazijama u Sarajevu (od 1901), u Tuzli (1904) i od 1905. u NSadu. Posle završenih školskih ispita u junu 1913, za vreme srpsko-bugarskog rata, kao ratni dopisnik sarajevskih listova „Srpska riječ“ i „Tribuna“ priključio se štabu Treće srpske armije. Umro je od kolere u Skoplju. Pisao je pesme, pripovetke i romane i objavljivao ih u „Javoru“, „Stražilovu“, „Brankovom kolu“, „Bosanskoj vili“, „Letopisu Matice srpske“, „Zastavi“ i u sarajevskoj „Nadi“. Javljao se i člancima iz filozofije i estetike, kao i književnim i pozorišnim kritikama. Napisao je pozorišnu igru u 3 čina Naš čovek, koja je bila prikazana u SNP 15. XII 1908, ali bez uspeha. U svojoj brošuri Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu 1907-1908. godine (NSad 1908) kritikovao je rad uprave SNP u toj sezoni i tražio da se provedu korenite promene u repertoaru, naročito ukazujući na nedostatak savremene domaće drame. Predlagao je da se otvori glumačka škola i da se veća pažnja posveti đačkim predstavama u NSadu. Dao je detaljnu analizu dramaturškog rada u novosadskom teatru. Interesovali su ga i stari južnoslovenski ćirilski kodeksi i u svojoj knjizi Iz stare srpske književnosti (Sremski Karlovci 1913) registrovao je i opisao četrdeset rukopisa, među njima i poznati Baranjski prepis Dušanovog zakonika iz XVI veka.