Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 433
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Alber Londr (franc. Albert Londres; Viši, 1. novembar 1884 — Indijski okean, 16. maj 1932) bio je francuski pisac i novinar. Objavio više zanimljivih reportaža. Bio je jedan od začetnika istraživačkog novinarstva.

Biografija
Alber Londr je rođen u Višiju 1884. godine. Nakon završene srednje škole otišao je u Lion da radi kao knjigovođa, a zatim se preselio u Pariz 1903. godine. Povremeno je pisao članke za novine iz svog kraja, a prvu poeziju je objavio 1904. godine. Iste godine počeo je da radi kao dopisnik u Parizu za lionske novine Le Salut Public.[1] Takođe, 1904. godine je rođena i njegova ćerka Floris, ali je njegova partnerka Marsej Lafore umrla sledeće godine. Godine 1906. postao je dopisnik iz parlamenta za novine Le Matin. Njegov posao bio je da sluša ogovaranja u hodnicima francuskog parlamenta i objavljuje ih u anonimnim kolumnama. Kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine, Londr, nesposoban za vojnu službu zbog lošeg zdravlja i slabe konstitucije, postao je vojni dopisnik novina u Ministarstvu rata. Nakon toga, postavši ratni izveštač, poslat je u Rems tokom njegovog bombardovanja. Londrov prvi veliki članak govorio je o požaru u katedrali 19. septembra 1914. godine; izveštaj je objavljen dva dana kasnije.

Londr je imao jaku želju da ide na Orijent, ali su urednici novina Matin odbili. Tako je on napustio ove, i prešao da radi za Le Petit Journal i to kao novinar za inostrane poslove. Godine 1915. otišao je u jugoistočnu Evropu da izveštava o borbama u Srbiji, Grčkoj, Turskoj i Albaniji. Po povratku je pokrio i kraj rata u Francuskoj. Godine 1919. je izbačen iz lista Le Petit Journal po naređenju francuskog premijera Klemansoa. Nastavivši svoj poziv, Londr je pisao da su “Italijani jako nezadovoljni uslovima koje su postavili Klemanso, Lojd Džordž i Vilson”. Otad je ilustrovao list Excelsior koji ga je tražio. Godine 1920, Londr je uspeo da uđe u SSSR i opiše mladi boljševički režim, opisao Vladimira Iljiča Lenjina i Lava Trockog i patnje ruskog naroda.

Godine 1922. je otišao u Aziju. Izveštavao je o Japanu i o “ludilu Kine”. Takođe je uspeo da intervjuiše Nehrua, Gandija i Tagorea. Od 1922. njegove članke počeo je kao knjige da objavljuje Anri Bero, književni urednik časopisa Le Petit Parisien. Londr je počeo da istražuje priče za Le Petit Parisien. Godine 1923. Londr je otišao u kaznenu koloniju Kajene u Francuskoj Gvajani. Opisujući strahote, njegovi izveštaji izazvali su velike reakcije u javnosti...