ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

A.S. Puskin - Bajka o caru Saltanu

Zadruzno izdavacko preduzece, Beograd, 1946.
Mek povez, korice kao na slici, 50 strana, podvucen jedan red teksta.
ILUSTROVANO ALJOSA JOSIC!

EKSTREMNO RETKO IZDANJE!

Posle maturiranja u beogradskoj Realci 1939, pohađa slikarsku školu svoga oca Mladena Josića. Uporedo se bavi sportom i kao veoma mlad mačevalac osvaja državno prvenstvo (1939). Međutim, opredeljuje se za arhitekturu i 1948. diplomira u prvoj posleratnoj generaciji svršenih studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Rane uspehe pokazuje i u oblasti ilustrovanja omladinskih časopisa i knjiga (oprema prvo izdanje “Ježeve kuće” Ćopića, “Šaljive narodne pripovetke”, 1949, Sremčevog “Pop Ćiru i pop Spiru” i dr.), kao i u filmskoj scenografiji radeći sa režiserom Vladimirom Pogačićem (“Priča o fabrici”, 1949). Od 1953. je u Parizu gde interdisciplinarna iskustva primenjuje delujući unutar Atelier des bâtisseurs (ATBAT), projektantskog biroa sa naglašenim istraživačkim pristupom i sklonošću ka sinestezijskom iskustvu arhitektonskog stvaralaštva. Sa već potvrđenim autorima – Žoržom Kandilisom i Šadrahom Vudsom, doskorašnjim arhitektima ATBATA-Afrika, 1955. osniva nezavisni arhitektonski biro Kandilis-Žosik-Vuds, kome se pridružuje i arhitekt G. Brinaš, građevinski inženjeri A. Pio i P. Doni. Razdoblje stvaranja u ovom ateljeu obeleženo je velikim međunarodnim uspesima tima, u kome, premda najmanje javno eksponiran, često preuzima vodeću stvaralačku ulogu (projekti Habitat évolutif, 1959, Cuvette Saint-Martin u Čadu,1962), te izvođenjem brojnih građevina širom sveta, od Francuske, preko Nemačke, do dalekog Pakistana i Perua, stambenih naselja, pa čak i čitavih gradova. Internacionalni proboj tim će ostvariti osvajanjem prve nagrade za kompleks univerzitetskih zgrada u Berlinu (1963, 1967-79), kao i planiranjem i izvođenjem novog grada (danas preko 100.000 stanovnika) Toulouse le Mirail (konkurs 1962, realizacija 1964-77).Šezdesetih godina posvećuje se pedagoškom radu; predaje na École des Beaux Arts (1960-64), tokom osme decenije i na Arhitektonskom fakultetu Unité Pédagogique 5 (1971-74) u Parizu, a kao gostujući profesor drži nastavu u Cirihu i na još nekoliko francuskih visokoškolskih ustanova. Napustivši “modernistički trijumvirat” Kandilis-Žosik-Vuds 1963. godine, osniva Atelier Josic u Sevru kraj Pariza, u kome radi sa suprugom Dušankom, a docnije i sa sinovima Jovanom i Markom. Projektovanje u okvirima modernističke matrice, oslanjanjanje na metodologiju i praksu modularnih sistema, uz predviđanje mogućnosti stalnog rasta uspostavljenih arhitektonskih grupacija ili sistema, određuju njegov opšti pristup arhitekturi. Za doprinos naučnom planiranju i projektovanju gradova Beogradski univerzitet dodelio mu je titulu počasnog doktora, 2004. godine.