Cena: |
Želi ovaj predmet: | 4 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
GODIŠNJICA NIKOLE ČUPIĆA - Godina I (1877. godina)
Časopis `Godišnjica`
Izdanje Čupićeve zadužbine, Beograd, 1877. godine
Broj strana: 347
Povez: tvrd
Format: 23cm
Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice iskrzane i izbledele, listovi požuteli i imaju fleke od starosti, pisano na par mesta, korice napukle.
Nikola Čupić bio je srpski zadužbinar, kapetan i pronalazač. On je bio je unuk Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja, jedan od obrazovanijih i čuvenijih ljudi svog vremena.
U svom testamentu napisao je Sve ostalo pokretno i nepokretno moje imanje da se upotrebi na izdavanje naučnih i moralnih dela.
Čim je dobio obaveštenje o Čupićevom testamentu, ministar prosvete i crkvenih dela Kneževine Srbije Dimitrije Matić odredio je 21. oktobra 1871. dvanaest članova komisije čija je dužnost bila da utvrde stanje Čupićeve zaostavštine i postupe prema odredbama testamenta. Ta komisija je kasnije prerasla u Odbor Čupićeve zadužbine. U taj prvi odbor pozvani su dr Josif Pančić, Čedomilj Mijatović, Stojan Bošković, Sava Sretenović, Kosta Protić, Đorđe Maletić, Jovan Anđelković, Stojan Novaković, Milivoje Prajzović, Mata Karamarković, Jovan Pavlović i Kosta Marinković.
Fond Zadužbine Čupićeve imao je kapital, 31. januara 1875. godine, od 6.000 dukata cesarskih koji je predat Upravi fondova na rukovanje. Na kraju prvog sastanka Odbora odlučeno je takođe da se objavljivanje zapisnika smatra kao oglas i poziv književnicima koji žele da im se dela izdaju o trošku zadužbine.
Godine 1877. doneta je odluka da se izdaje poseban časopis „Godišnjica”, koji će izlaziti svakog januara (po starom kalendaru) na dan smrti Nikole Čupića. Prva knjiga Godišnjice prodavana je preko knjižara u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu po ceni od 2 dinara za Srbiju i 1 forinte za Austro-Ugarsku, s tim da se knjižarima nije smelo davati više od 25% od zarade. Đacima i studentima Godišnjica je prodavana za 50% jeftinije do kraja njenog izlaženja. Primerci Godišnjice poslati su srpskim i stranim redakcijama radi oglašavanja. Tiraž ove prve knjige Godišnjice iznosio je 600 primeraka. Književna dela koja je prvih godina svoga rada izdavala Zadužbina Nikole Čupića bila su uglavnom patriotsko-poučna i naučno-popularna, dok se kasnije pretežno posvećivala pažnja književno-naučnom sadržaju.
Odbor Čupićeve zadužbine doneo je odluku 1880. godine da se svakog 31. januara održi svečana javna sednica i parastos osnivaču. Održavanje ovih sednica prekinuo Prvi Svetski Rat, kao i sam rad Čupićeve zadužbine.