Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
ISBN: PSIHOLOGIJA za škole i za samouke naročito učitelje,izd 1892.g -izradio Petar Radulović, upravitelj Srpske učiteljske škole u Karlovcu,
Tematika: Religija i duhovnost
Jezik: Srpski

PSIHOLOGIJA za škole i za samouke naročito učitelje,izd 1892.g *6776*01-2023
izradio Petar Radulović, upravitelj Srpske učiteljske škole u Karlovcu,
izdanje, Pančevo, 1892.Naklada Knjižare Braće Jovanović
Povez mek, 88.strana ( 85. text + sadržaj knjige),ćirilica,format: 23,5 x 15 cm, težina 150.grama
stanje: dobro-takoreći da nema ispisivanja sem grafitnom olovkom ovlaš na par stranica,korice manje promene-videti slike
Prvi srpski udžbenik psihologije, od A. Vasiljevića obrađivao je ove sadržaje u duhu nemačke psihologije moći i engleske senzualističke, asocijacionističke psihologije. Udžbenici N. Vukićevića i P. Radulovića (osete, um i volju) obrađivali su nemačkom psihologijom moći, a osećanja su samo u udžbeniku P. Radulovića objašnjena u duhu fiziološke psihologije. Knjiga V. Bakića je obrađivala gradivo na najsavremeniji način od svih navedenih udžbenika i to u duhu Herbartove i engleske nativističke psihologije.
Zaključili smo da je psihologija u školama srpskog naroda ovog vremena značajno zaostajala u odnosu na psihologiju razvijenih evropskih zemalja. ove knjige su sa vrlo skromnim psihološkim sadržajem.
Udžbenik psihologije koji je korišćen kraće vreme u ovom periodu u Višim devojačkim školama Vojvodine i nekim učiteljskim školama Slavonije i Srbije jeste udžbenik: `Psihologija za škole i za samouka, naročito za učitelje` od P. Radulovića. Petar Radulović je u poslednjem kvartalu 19. veka bio profesor pedagoške grupe predmeta i upravitelj srpske učiteljske škole u Karlovcu.
Udžbenik obrađuje sledeće psihološke sadržaje:
Uvod
1. Zadatak psihologije 2. Živčani sistem 3. Čula 4. Podela psihologije;
Prvi deo
Mišljenje (um)
1. Suština mišljenja 2. Svest 3. Sticanje predstava 4. Udruživanje predstava
5. Spajanje predstava 6. Pažljivost 7. Pamćenje 8. Mašta 9. Razum 10. Um
11. Govor;
Drugi deo
Čuvstvovanje (srce)
1. Suština čuvstva 2. Podela čuvstva 3. Čulna iskustva 4. Čuvstvo istine
5. Čuvstvo lepote 6. Dobrote 7. Božanstvo 9.Duševni potresi (afekti); i
Treći deo (volja)
1. Suština volje 2. Nagoni i strasti 3. Sloboda volje 4. Karakter 5. Temperament
Dodatak:
- spavanje i sanjanje, -Periodi života čovečijeg
* * *
Predmet ovako koncipirane psihologije jeste duša, koju čine tri moći: moć uma, moć čuvstva i volje. Zadatak psihologije bio je da sistematski opiše duševne pojave i utvrdi zakone po kojima se te pojave odvijaju. Iskustvo o duševnim pojavama čovek stiče opažanjem svog i duševnog života drugih ljudi kao i spekulativnim zaključivanjem. Polazeći od definicije predmeta, metoda i zadatka psihologije zapažamo da autor udžbenika prema svojoj teorijsko-filozofskoj orijentaciji pripada psihologiji moći.
U duhu takve psihološke orijentacije koncipiran je sadržaj udžbenika (um, čuvstvo i volja) i objašnjeni su svi psihološki fenomeni takve psihologije.
Prvi deo udžbenika na 42 stranice obrađuje temu `Mišljenje`, što čini polovinu udžbenika. Suština mišljenja se objašnjava osećajima i predstavama. Draži iz spoljašnjeg sveta prenose čulni nervi u organ duše, u mozak, od kojih nastaju osećaji. Poprestanku dejstva draži, osećaji traju u našoj duši i to trajanje u odsustvu spoljašnje draži nazivamo predstavom. Predstave duša udružuje, ponavlja, spaja i na više načina prerađuje po Aristotelovim zakonima asocijacije, što čini suštinu mišljenja. Svest je sposobnost naše duše da raspoznaje predstave. Pamćenje je takođe sposobnost duše da se stiču i ponavljaju predstave. Pažnja je moć opažanja nekog sadržaja koji upotpunosti ovladava našom svešću, ne dozvoljavajući nikakvom novom sadržaju da prodre u svest. Moć duše da može izvornim predstavama menjati njihov oblik je mašta. Razum je sposobnost naše duše da stvara pomisli i uzore ili ideje i ideale.
U drugom delu udžbenika obrađena su čuvstva, to jest emocionalni procesi.
Kako navodi autor udžbenika, čuvstvovanje ili osećanje je najznačajnija osobina duše naše. U njemu se sastoji sva slast i gorčina, sva sreća i nesreća života našega. Razlikuje tri vrste osećanja: 1. čulna osećanja koja imaju izvor u pojedinim osetima; 2. umna osećanja koja potiču od ideja, kako su najviše ideje istina, lepota i dobrota, a nad ovim ideja božanstva, to prema ovim idejama autor deli umna osećanja na: osećanje istine, osećanje lepote, osećanje dobrote i osećanje božanstva); i 3. lična osećanja koja počivaju na svesti o samom sebi. Pored ove tri grupe osećanja, autor udžbenika opisuje i duševne potrese kao posebnu vrstu osećanja, kao vanredno stanje duše. Ako se spokojstvo duše poremeti tako da uzbuđenje duše pređe na telo, tada nastaje duševni potres ili afekat.
Sve ove vrste osećanja su opisane tako da ukazuju na njihovu povezanost sa čulnim organima, vegetativnim nervnim sistemom, predstavama i idejama. Autor navodi da se raspoloženje duše ispoljava u spoljašnjim reakcijama i ponašanju pojedinca, na držanju i kretanju tela, na licu, glasu, a osobito na pogledu, zbog čega se često ističe da je oko ogledalo duše. Sa trajanjem predstava i ideja traju i osećanja koja su od njih postala. Vremenom predstave i ideje gube svežinu i živost, a sa njima i osećanja. Tako autor objašnjava nastanak i gubljenje osećanja sa konstataciom da vreme leči sve rane duševne. Nastanak religijskog osećanja objašnjava neposrednim razgovorom duše naše sa bogom preko molitve. Ovo osećanje, kako ističe autor, jeste najjači oslonac moralnom osećanju. Možemo konstatovati da je ovaj deo udžbenika napisan ne samo u duhu Herbartove spekulativne psihologije već i u duhu fiziološke psihologije, po čemu je on savremeniji od `Rukopisnog udžbenika` Nikole Vukićevića, iako su im drugi sadržaji i načini objašnjenja psihičkih pojava potpuno identični.
U trećem delu udžbenika obrađen je pojam volje. Volja se definiše kao moć duše da može fizičku ili psihičku aktivnost otpočinjati, prekidati, nastavljati i završavati. Obrađeni su takozvani niži i viši pokretači voljnih radnji. U niže pobude volje spadaju: nagoni, sklonosti, navike i strasti, a u više slobodna volja, karakter, načela i temperament.
Svi ovi pojmovi definisani su i objašnjeni pretežno u duhu spekulativne psihologije moći, ali su takođe prisutne i neke premise skolastičke i fiziološke psihologije.
Ako uporedimo ovaj udžbenik psihologije sa predhodnim, mogli bismo konstatovati: ovaj udžbenik je po sadržaju i načinu objašnjenja sadržaja skoro isti sa udžbenikom Vukićevića, ali izuzimajući samo sadržaje `čuvstva` koja su objašnjena u duhu fiziološke psihologije on je po kvalitetu i savremenosti lošiji od znatno starijeg udžbenika A. Vasiljevića. Podsetićemo da je u to vreme u mnogim zemljama Evrope već bila afirmisana filozofija pragmatizma i evolucionizma, potom Vuntova eksperimenta introspektivna psihologija u Nemačkoj, genetička i funkcionalna psihologija u Engleskoj, medicinska psihologija u Francuskoj i refleksologija u Rusiji. Nove filozofske doktrine pragmatizma i evolucionizma kao i psihološka znanja navedenih psiholoških škola i pravaca (u drugoj polovini 19. veka) učenicima i studentima Srbije, Vojvodine i Kosova bili su nedostupni jer nisu prezentovani u srpskim udžbenicima psihologije.