pregleda

Jovanaka Hrvacanin - Otkinuto lisce, 1939 g. Cirilica


Stara cena

5.990

din
-10%
Cena:
5.391 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Askeza (6610)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 12010

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 341
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

1. izdanje !
Prvo izdanje!
Retko !!!

Naslovnu stranu izradila: Radmila Djordjevic

Jovanka Hrvaćanin (Dubica, 20. januar 1899 — Beograd, 1987) bila je hrvatska i srpska književnica (koja je pisala na srpskom jeziku), romanopisac, pisac za decu i prevodilac književnih dela, najviše sa slovenskih jezika.[1]

Život i karijera
Rođena je u Dubici (današnji naziv Hrvatska Dubica), 20. januara 1899. godine. Rano detinjstvo provela je u Beogradu. Nakon očevog gubitka posla u Pres-birou, i smrti mlađeg brata 1903, vratila se sa porodicom u rodno mesto, gde je završila osnovu školu. Jovankino školovanje bilo je neuredno. Obeleženo je naglim prekidima i preseljenjima, zbog političkog delovanja i angažovanja njenog oca koji je bio osnivač i organizator prvih svetosavskih beseda u Dubici i Jasenovcu, i član glavnog odbora Radikalne stranke i ratnih prilika na Balkanskom poluostrvu.

Gimnaziju je pohađala u Bjelovaru i Beogradu a, nakon Prvog svetskog rata, diplomirala je na Filološkom fakultetu (1923) i položila profesorski ispit (1926).

Poznavala je češki, ruski, francuski, nemački, slovenački jezik, i prevodila je brojna književna dela, ali najviše sa slovenskih jezika: Karela Čapeka, Frana Šrameka, Maksima Gorkog, Vjačeslava Ivanova, Franca Bevka, Antona Aškerca, Igora Ševčenka, Lasju Ukrajinku, Kristinu Brenkovu, Ivana Cankara.

Radila je kao profesorka u Ženskoj gimnaziji (1923—1931) i Učiteljskoj školi u Novom Sadu, Prvoj ženskoj gimanziji u Beogradu (1933—1940). U Novom Sadu je osnovala Udruženje univerzitetski obrazovanih žena i bila njegov prvi predsednik.[2]

Posle Drugog svetskog rata radila je u Pedagoškom institutu, u sekciji za dečju i omladinsku književnost i štampu (1949—1950), potom kao urednik Dečje knjige od 1951. do penzionisanja 1953.

Preminula je u Beogradu 1987.

Delo
Jovanka Hrvaćanin je prve pesme objavila još kao osnovac, a značajnije se posvetila pisanju u gimnazijskim danima.

U međuratnom periodu napisala je zbirke pesama i kratku lirsku prozu:

Pjesme neviđenom (1926),
Otkinuto lišće (1939)
Zapisi (1933) — proza.
Kao pesnik i prevodilac objavljivala je u skoro svim tadašnjim časopisima:

Književni jug,
Književna revija,
Žena, Svetlost,
Nova svetlost,
Venac,
Misli,
Almanah Zapisi iz Cetinja,
Književni Sever iz Subotice,
Dečji list Miroljub,
Dečje novine iz Novog Sada,
Zastava,
Pravda.

U periodu posle Drugog svetskog rata najviše se bavi pisanjem knjiga za decu, kako je sama govorila, podstaknuta od Desanke Maksimović, i tada nastaju zbirke:

Računske šale za naše male i Sabiranje za najmlađe (1946),
Zanat je zlatan (1947),
I ja računam (1951),
Ljudi rade (1951),
Mica s deset lica i njena drugarica (1954),
Pod brezom (1955), Tragom srca (1972),
Ptice me bude (1979).
Napisala je kratki epistolarni roman Neviđeni (1995) objavljen prvi put u časopisu ProFemina u tri nastavka.

Deo njenog opusa (Pjesme neviđenom, roman Neviđeni, Zapisi) nastao u međuratnom periodu, ispinjen je iskustvom iz godina odrastanja i otkriva osnovna svojstva njene poetike:

„ jezgrovitost kazivanja, sklonost introspekciji, orijentisanost na unutrašnja preživljavanja. Čežnja za idealom, za ljubavlju kao integralnim iskustvom i istinskim drugim, koji jeste spiritus movens njenog stvaranja, osnova je na kojoj počiva koherentnost napisanog. ”
Bibliografija
Monografije
Pjesme neviđenom (1926)
Zapisi (1933)
Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (1938)
Otkinuto lišće (1939)
Prava vrednost književnosti (1941)
Računske šale za naše male (1946)
Sabiranje za najmlađe (1946)
Zanat je zlatan (1947)
I ja računam (1951)
Ljudi rade (1951)
Mica s deset lica i njena drugarica (1954)
Pod brezom (1955)
Tragom srca (1972)
Ptice me bude (1979)
Članci i drugi sastavni delovi
[Ostavi nek se list kraj lista slaže…] (1927)
R. St. Mićić: Životni put jednog prosvetnog radnika (1940)
Desanka Maksimović, Jovanka Hrvaćanin: Dečja poezija naroda SSSR-a (1987).[4]
Neviđeni (1995)
Neknjižna građa
Autograf romana Neviđeni ()
Proletna kišica (1953)

◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼

☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.


☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !

❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗

☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!

☑ Tu sam za sva pitanja!

☑ Knjige saljem nakon uplate!

☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!


☑ Filmski plakati:

☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.

☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...

☑ Antikvarne knjige:

☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.




Predmet: 72255101
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

1. izdanje !
Prvo izdanje!
Retko !!!

Naslovnu stranu izradila: Radmila Djordjevic

Jovanka Hrvaćanin (Dubica, 20. januar 1899 — Beograd, 1987) bila je hrvatska i srpska književnica (koja je pisala na srpskom jeziku), romanopisac, pisac za decu i prevodilac književnih dela, najviše sa slovenskih jezika.[1]

Život i karijera
Rođena je u Dubici (današnji naziv Hrvatska Dubica), 20. januara 1899. godine. Rano detinjstvo provela je u Beogradu. Nakon očevog gubitka posla u Pres-birou, i smrti mlađeg brata 1903, vratila se sa porodicom u rodno mesto, gde je završila osnovu školu. Jovankino školovanje bilo je neuredno. Obeleženo je naglim prekidima i preseljenjima, zbog političkog delovanja i angažovanja njenog oca koji je bio osnivač i organizator prvih svetosavskih beseda u Dubici i Jasenovcu, i član glavnog odbora Radikalne stranke i ratnih prilika na Balkanskom poluostrvu.

Gimnaziju je pohađala u Bjelovaru i Beogradu a, nakon Prvog svetskog rata, diplomirala je na Filološkom fakultetu (1923) i položila profesorski ispit (1926).

Poznavala je češki, ruski, francuski, nemački, slovenački jezik, i prevodila je brojna književna dela, ali najviše sa slovenskih jezika: Karela Čapeka, Frana Šrameka, Maksima Gorkog, Vjačeslava Ivanova, Franca Bevka, Antona Aškerca, Igora Ševčenka, Lasju Ukrajinku, Kristinu Brenkovu, Ivana Cankara.

Radila je kao profesorka u Ženskoj gimnaziji (1923—1931) i Učiteljskoj školi u Novom Sadu, Prvoj ženskoj gimanziji u Beogradu (1933—1940). U Novom Sadu je osnovala Udruženje univerzitetski obrazovanih žena i bila njegov prvi predsednik.[2]

Posle Drugog svetskog rata radila je u Pedagoškom institutu, u sekciji za dečju i omladinsku književnost i štampu (1949—1950), potom kao urednik Dečje knjige od 1951. do penzionisanja 1953.

Preminula je u Beogradu 1987.

Delo
Jovanka Hrvaćanin je prve pesme objavila još kao osnovac, a značajnije se posvetila pisanju u gimnazijskim danima.

U međuratnom periodu napisala je zbirke pesama i kratku lirsku prozu:

Pjesme neviđenom (1926),
Otkinuto lišće (1939)
Zapisi (1933) — proza.
Kao pesnik i prevodilac objavljivala je u skoro svim tadašnjim časopisima:

Književni jug,
Književna revija,
Žena, Svetlost,
Nova svetlost,
Venac,
Misli,
Almanah Zapisi iz Cetinja,
Književni Sever iz Subotice,
Dečji list Miroljub,
Dečje novine iz Novog Sada,
Zastava,
Pravda.

U periodu posle Drugog svetskog rata najviše se bavi pisanjem knjiga za decu, kako je sama govorila, podstaknuta od Desanke Maksimović, i tada nastaju zbirke:

Računske šale za naše male i Sabiranje za najmlađe (1946),
Zanat je zlatan (1947),
I ja računam (1951),
Ljudi rade (1951),
Mica s deset lica i njena drugarica (1954),
Pod brezom (1955), Tragom srca (1972),
Ptice me bude (1979).
Napisala je kratki epistolarni roman Neviđeni (1995) objavljen prvi put u časopisu ProFemina u tri nastavka.

Deo njenog opusa (Pjesme neviđenom, roman Neviđeni, Zapisi) nastao u međuratnom periodu, ispinjen je iskustvom iz godina odrastanja i otkriva osnovna svojstva njene poetike:

„ jezgrovitost kazivanja, sklonost introspekciji, orijentisanost na unutrašnja preživljavanja. Čežnja za idealom, za ljubavlju kao integralnim iskustvom i istinskim drugim, koji jeste spiritus movens njenog stvaranja, osnova je na kojoj počiva koherentnost napisanog. ”
Bibliografija
Monografije
Pjesme neviđenom (1926)
Zapisi (1933)
Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (1938)
Otkinuto lišće (1939)
Prava vrednost književnosti (1941)
Računske šale za naše male (1946)
Sabiranje za najmlađe (1946)
Zanat je zlatan (1947)
I ja računam (1951)
Ljudi rade (1951)
Mica s deset lica i njena drugarica (1954)
Pod brezom (1955)
Tragom srca (1972)
Ptice me bude (1979)
Članci i drugi sastavni delovi
[Ostavi nek se list kraj lista slaže…] (1927)
R. St. Mićić: Životni put jednog prosvetnog radnika (1940)
Desanka Maksimović, Jovanka Hrvaćanin: Dečja poezija naroda SSSR-a (1987).[4]
Neviđeni (1995)
Neknjižna građa
Autograf romana Neviđeni ()
Proletna kišica (1953)
72255101 Jovanaka Hrvacanin - Otkinuto lisce, 1939 g.  Cirilica

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.