Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Jezik: Holandski
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

Pun naslov: Verslag over het dienstjaar 1933 voor de bestuursleden van het Davidsfonds

Štampana u Belgiji.
Godina izdanja: 1934
Povez: mek
Broj strana: 151
Sadržaj priložen na slici.
Obrisi kontakta sa vodom primetni na koricama i pri vrhovima strana (knjiga je malo kruća i to je sve).
Dva lista cepnuta pri gornjim ivicama (kao na slikama).
Unutrašnjost potpuno čista i veoma dobro očuvana.

Flamanski pokret je kolektivni naziv za sva udruženja i osobe koji se zalažu za veću autonomiju Flandrije, zaštitu holandskog jezika, flamanske kulture i istorije. U nekim slučajevima pokret podrazumeva i težnju ka otcepljenju od Belgije i formiranju nezavisne države.

U Beligiji je od belgijske revolucije 1830. godine i sticanja nezavisnosti postojao problem ravnopravnosti jezika. Većinom su pripadnici buržoazije, koji su gajili liberalne i revolucionarne ideje, bili pokretači revolucije. Nakon otcepljenja od Ujedinjenog nizozemskog kraljevstva uprava je pala u ruke pripadnika buržoazije. Kako su oni govorili francuski, francuski postaje jezik uprave. Kao što je bio slučaj i u prethodnim vekovima sa frankofonom aristokratijom. Mnogi su doživeli razočarenje jer su očekivali da će maternji jezik Flamanaca takođe biti u upotrebi u novoj državi.

Prva reakcija na ovu frankofonizaciju dolazi iz umetničkih miljea, konkretnije pisaca i pesnika kao što su Konsjans, Rodenbah i Gezele. Neki književnici su pokušali da naprave mesto za holandski koji bi ravnopravno stajao pored francuskog, jezika elite i intelektualaca. Da bi postojala jedna nacija ona mora da ima jedan jezik i zajedničku istoriju. Jan Frans Vilems i Jan Baptist David su proučavali jezik i istoriju Flandrije. Pronalazili su zapise na staroholandskom, ponovo ih objavljivali, proučavali dijalekte u celoj zemlji i sakupljali narodne umotvorine. Takođe su stvarali na holandskom kako bi pokazali da i holandski može da bude književni jezik.

Kako je Flamanski pokret sve više postajao politički angažovan, tako su nastajale suprotnosti između katolika i liberala. Flamanski pokret se udružio sa oba pravca kako bi ispunio svoje političke ciljeve i tako su nastala dva krila unutar pokreta: liberalni Vilemsfonds (hol. Willemsfonds) i katolički Davidsfonds (hol. Davidsfonds), nazvani po osnivačima pokreta.

(K-60)