ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

RETKO
1932.
dobro očuvano

ГОЛУБОВИЋ Мирослав-Мирко – књижевник, благајник Друштва за СНП (Београд, 6. VI 1898 – Београд, 27. II 1977). Школовао се у Бгду и НСаду; у Првом светском рату учествовао је као добровољац и у борби је изгубио ногу. Од 1923. до 1927. био је помоћник благајника, па благајник Друштва за СНП (последњих г. у хонорарном својству). Од 1928. је био секретар скопског позоришта, од 1932. је у Битољу потпредседник полупрофесионалног позоришта „Добро поље“, а затим поново у НП Скопљу, где је обављао дужност благајника и административног секретара до 8. V 1935, када је као бановински чиновник пензионисан. Од 11. V 1935. је био хонорарни секретар управе београдског НП до 16. X 1939, када је поднео оставку. Иако тежак инвалид, за време Другог светског рата био је заробљеник логора Аверси у Италији. Догађаје из Првог светског рата романсирао је у трилогији Тешка времена. Награђен је 1931. на конкурску Општине београдске на тему „Одбрана Београда у Првом светском рату“ за први део трилогије – приповест Fragmenta tragoediae belli, која је објављена најпре у наставцима у „Општинским новинама“ а касније и у засебној књижици.

Трилогија „Тешка времена“ Мирослава Голубовића, једно је од најпотреснијих дела у којима је приказан Први светски рат.

У првом делу трилогије који се зове „Fragmenta tragoediae belli“ (Одбрана Београда 1915.) Голубовић пише о својим личним, трагичним доживљајима, када је као дечак, добровољац учествовао у одбрани Београда 1915. године. Припадао је чувеном Сремском добровољачком одреду, који је упућен да брани Београд од аустроугарске и немачке војске. Његови борци били су, углавном, дечаци од 15 до 19 година.
Као што рекох, и Мирослав Голубовић је био међу њима. Три дана и три ноћи су се ови дечаци по улицама разрушеног Београда, који је пламтео под ударима граната, борили, прса у прса, с неколико хиљада Немаца. На ову децу, бранитеље престонице, насрнули су снажни људи са најбољим и најмодернијим оружјем тог времена.
Ове младиће је пред саму битку, коју готово нико од њих није преживео, дочекао мајор Гавриловић истим говором који је одржао и својим војницима:“Војници, јунаци... Врховна команда вас је избрисала из свог бројног стања... Ви немате више да бринете за живот који више не постоји...“
У борбама за одбрану Београда Сремски добровољачки одред је уништен. Само неколико рањеника је остало у животу. Међу њима је био и Голубовић. Њега је, у борби, изрешетао немачки митраљез. Био је тешко рањен, остао је без ноге, с још неколико рупа и ожиљака од митраљеских зрна. Заробљен је у болници. Потресна су његова сведочења о умирању рањеника у најтежим мукама, о сусрету са мајком која је дошла у болници да га тражи, а он, дечак, било га је стид да мајци покаже осакаћену ноги и није имао срца да јој се јави...о пријатељству са немачким рањеником са којим је до тог часа, ратовао на живот или смрт.
Много тога потресног испричао је Голубовић. После рата као и многе јунаке, и њега је отаџбина заборавила. Није му одала признање за храброст, али га је борба у којој је био само незнани херој, инспирисала да напише ову трилогију.
Први део трилогије „Fragmenta tragoediae belli“ изашао је као посебна књига и имао је велики успех. Године 1931. награђен је првом књижевном наградом београдске општине као најбоље дело о одбрани Београда.

prvi svetski rat, odbrana beograda, teška vremena, prvo izdanje