ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Oblast: Okultizam
Jezik: Srpski
Autor: Strani

MIRČA ELIJADE

MEFISTOFELES I ANDROGIN

Prevod - Slavica Miletić

Izdavač - Gradac, Čačak

Godina - 1996

90 strana

23 cm

Edicija - Biblioteka Alef

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor

I. DOŽIVLJAJ MISTIČNE SVETLOSTI
Jedan san
Kaumanek
`Očvrsla svetlost`
Indija: svetlost i atman
Joga i `mistične svetlosti`
Svetlosne teofanije
Budizam
Svetlost i bardo
Svetlost i maithuna
Tibetski mitovi o Čoveku-Svetlosti
Indijski doživljaj mistične svetlosti
Kineske tehnike
Tajna zlatnog cveta
Iran
Stari zavet i judaizam
Krštenje i Preobraženje
`Plamteći monasi`
Palama i tavorska svetlost
Mistika svetlosti
Spontani doživljaji svetlosti
Svetlost i vreme
Zaključne napomene

II. MEFISTOFELES I ANDROGIN ILIMISTERIJA TOTALITETA
Mefistofelesova `simpatija`
Predistorija pojma coincidentia oppositorum
Udruživanje Boga i Đavola i kosmogonijsko ronjenje
Deve i asure
Vritra i Varuna
Dva plana referencije
Mitovi i obredi integracije
Androgin u XIX veku
Nemački romantizam
Mit o androginu
Božanski androgin
Obredna androginizacija
Prvobitni totalitet
Tantričke doktrine i tehnike
Značenja formule coincidentia oppsitorum

III. KOSMIČKA OBNOVA I ESHATOLOGIJA
Eshatološki nudizam
Dolazak Amerikanaca i povratak mrtvih
Pagansko-hrišćanski sinkretizam
Uništenje Sveta i uspostavljanje Zlatnog Doba
Iščekivanje mrtvih i obredno mirovanje
Nova godina i obnova Sveta kod starosedelaca
Kalifornije
Obred Karok
Nova Godina i Kosmogonija
Periodična regeneracija Sveta
Rimske igre (ludi); ašvamedha
Pomazanje indijskog kralja
Obnova i eshatologija

IV. KONCI I LUTKE
`Čudo užeta`
Hipoteze
Tibetski mitovi i kosmičko uže
Konac negritskog šamana
Indija: kosmička užad i pneumatsko tkanje
Tkanje i uslovljavanje
Slike, mitovi, spekulacije
Konci i lutke
Aurea catena Homeri
`Astralno uže`
Čarobna užad
Situacije

V. NAPOMENE O RELIGIJSKOM SIMBOLIZMU
Moda simbolizma
Inhibicije specijaliste
Pitanja metode
Šta simboli `otkrivaju`
`Istorija` simbola

Bibliografska beleška


`Pet ogleda okupljenih u knjizi `Mefistofeles i androgin` u najvećoj merisadrže sve ono što je Mirči Elijadeu pribavilo ugled najprevođenijeg i najčitanijeg istoričara religija svih vremena: jednostava i jasan način prezentacije građe i zaključaka, ogromnu erudiciju koja omogućuje povezivanje prostorno i vremenski najudeljenijih kultura, odsustvo predrasuda, i pre svega, shvatanje religijskih fenomena kao nečega što se modernog čoveka najživlje i najneposrednije tiče.

Elijade polazi od teze da budućnost dominantne, zapadne civilizacije zavisi od njene spremnosti da se otvori za iskustva koja je potisnula i prezrela zato što se nisu slagala sa njenom racionalističkom paradigmom. Težnja za osvajanjem višeg načina bivstvovanja, slobode i besmrtnosti, za ukidanjem suprotnosti i tenzija kojima se odlikuje ljudska egzistencija, sastavni je deo čovekove prirode. U prva četiri ogleda Elijade pokazuje da je ta težnja i danas živa i da se izražava manje-više na sličan način kao i u arhajskim društvima.

Simbolizam svetlosti, bilo da ga nalazimo u mitovima, velikim monoteističkim religijama ili individualnim mističkim doživljajima, svuda ima isto značenje duhovne promene, prelaska u carsto slobode (`Mistični doživljaji svetlosti`).

Jedinstvo suprotnosti, koje je tema naslovnog ogleda, postoji tek nekoliko vekova kao filoozofski pojam, ali mnogo duže kao ljudska težnja za ukidanjem ograničenja.

Melanezijski milenaristički `kargo-kultovi` počivaju na istoj eshatološkoj osnovi na kojoj i Marksova ideja o konačnom oslobođenju čoveka od ponižavajućeg prinudnog rada (`Kosmička obnova i eshatologija`).

Osećanje da je njegova egzistencija `vezana`, da neko drugi vuče konce njegovog života, čovek je uvek objašnjavao i izražavao sličnim slikama i simbolima užadi, tkanja, prediva (`Konci i lutke`). Ako to zaboravimo, izmaći će nam ne samo razumevanje kulturnog blaga čovečanstva - mitova, religije, literature, umetnosti i drugih duhovnih tvorevina - nego i mogućnost samorazumevanja.

U petom ogledu (`Napomene o religijskom simbolizmu`), Elijade analizira položaj istoričara religija, poredeći njegov posao sa nastojanjima drugih srodnih disciplina. Zahtevi koje Elijade postavlja istoričaru religija - intelektualna otvorenost, praćenje rezultata u svojoj i bliskim oblastima, nastojanje da se svaki problem razume i protumači u širem kontekstu - u `Mefistofelesu i androginu` su do kraja ispunjeni. Slavica Miletić`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Mircea Eliade Mirče