ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 283
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez labaviji, i fali rikna, sve ostalo uredno!

Žil Vern Čenseler,
Zlatna knjiga
Beograd, Štamparija Privrednik, 1938.
Dnevnik putnika kazalona
Ilustrovao: Đorđe Lobačev.
Knjiga broj 76, februar 1938.
Tvrd povez, strana 156.


G. Kazallon je mislio da bi rezervacija prolaza na teretnom brodu od Charlestona do Liverpoola bio šarmantan način da se vrati u svoju englesku domovinu. Kad bi samo znao! Pomahnitali pomorski kapetan, katastrofa u skladištu, oluje, ugnjetavajuća vrućina, morski psi i glad samo su neki od mnogih nevolja koje muče i putnike i posadu. Hoće li netko od njih preživjeti olupinu Chancellora?





Žil Vern pisac, vizionar, rodonačelnik moderne naučne fantastike. Njegovi romani su potsticali maštu čitalaca širom sveta, bilo da se radnja odvijala u nekom zabitom kutku Afrike ili na putu ka Mesecu.
Pred vama su ilustracije prvog izdanja `Put na Mesec` koje se pojavilo pre više od sto godina u okviru izdavačke kuće J.Hetzel & Cio iz Pariza.


Barbiken i clanovi Gan kluba su došli na ideju da ispale projektil iz džinovskog topa Kolumbija u pravcu Meseca. Uz tipičnu američku poslovnost ide i praktična strana ovog poduhvata: ubuduće bi za projektil bili okačeni `vagoni` prepuni turista željnih da provedu vikend na Mesecu! Vizija Žila Verna bi mogla da bude ostvarena u drugoj polovini ovog veka.

O romanu Putovanje na Mesec

Laka, šaljiva fantazija o tri imućna čoveka koji nakon američkog građanskog rata grade ogroman topovski projektil kojim se lansiraju na Mesec. Deo priče koji govori o projektilu i letu do Meseca zasnovan je na dobrim proračunima i, za ono vreme, pouzdanim podacima. Kasnije će se pokazati da su neke činjenice iz ovog romana neobično slične sa programom Apolo.

- Vernov projektil u romanu se zove Columbiad, a komandni modul Aplola 11 Columbia.
- Posada u obe letelice je tročlana.
- Dimenzije projektila su veoma bliske dimenzijama Apolovog modula.
- Vernovo putovanje počinje na Floridi, baš kao i misije Apola. Uz ovo treba napomenuti da je izgleda i Vernu bilo poznato da je mnogo lakše i jeftinije lansirati letelicu sa Zemljinog ekvatora (ili bar što bliže njemu) nego sa većih geografskih širina – a za to je Florida idealno mesto u SAD.

Ono što je međutim sasvim nerealno u poduhvatu izbacivanja posade u topovskom projektilu je ogromna početna brzina potrebna za takav let da bi se letelica oslobodila Zemljine gravitacije. Tu brzinu ljudska posada ne bi mogla da preživi.

Ovaj roman je ostavio vidnog traga u kasnijoj literaturi i filmu. Vernova priča je inspirisala prvi SF film, Putovanje do Meseca (A Trip to the Moon), koji je snimljen 1902. u režiji slavnog Žorža Melijesa. Pola veka kasnije, 1958. snimljen je drugi film: Od Zemlje do Meseca (From the Earth to the Moon). Zatim su sledile i neke TV adaptacije itd.



Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike.

Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana.

Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2]

Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike



Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.[5]

Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.[6]

Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas”, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije.[7] Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture.

Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali”, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti”.[8] Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom.

Obrazovanje
Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo.[9] Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike.[10] U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka.

Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.[11]

Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.[12]

Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik”.[14]

Porodični život
U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece.[15][16] Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika.[17] Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.[18]

Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane.[19] Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark.[20] Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.[21]

Poslednje godine

Vern u samrtnoj postelji
Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama.[22] Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.[23]

Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.[24]

Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.[25]

Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.[26]

Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine.

Bibliografija
Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel.

Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje.



Neobična putovanja
1863 — Pet nedelja u balonu (Cinq Semaines en ballon)
1864 — Put u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre)
1865 — Sa Zemlje na Mesec (De la terre à la lune)
1866 — Doživljaji kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras)
1867 — Deca kapetana Granta (Les Enfants du capitaine Grant)
1869 — Dvadeset hiljada milja pod morem (Vingt mille lieues sous les mers)
1870 — Oko Meseca (Autour de la lune, nastavak romana Sa Zemlje na Mesec)
1871 — Grad koji plovi (Une ville flottante)
1872 — Doživljaji tri Rusa i tri Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais)
1873 — Zemlja krzna (Le Pays des fourrures)
1873 — Put oko sveta za osamdeset dana (Le Tour du Monde en quatre-vingts jours)
1874 — Doktor Oks (Le Docteur Ox)
1874 — Tajanstveno ostrvo (L’île mysterieuse)
1875 — Čenseler (Le Chancellor)
1876 — Mihail Strogov, ili Carev glasnik (Michel Strogoff)
1877 — Hektor Servadak (Hector Servadac)
1877 — Crna Indija (Les Indes noires)
1878 — Petnaestogodišnji kapetan (Un Capitaine de quinze ans)
1879 — Pet stotina miliona Begeninih ili Grad čelika (Les Cinq cents millions de la Bégum)
1879 — Kin Fo (Les tribulations d`un chinois en Chine)
1880 — Parna kuća (La Maison à vapeur)
1881 — Prav, a osuđen (La Jangada,)
1882 — Zeleni zrak (Le Rayon vert)
1882 — Škola za Robinzone (L`École des Robinsons)
1883 — Tvrdoglavi Keraban (Kéraban-le-têtu)
1884 — Južna zvezda (L’Étoile du sud)
1884 — Arhipelag u plamenu (L’Archipel en feu)
1885 — Matijas Sandorf (Mathias Sandorf)
1886 — Lutrijski listić (Un Billet de loterie)
1886 — Robur Osvajač (Robur-le-Conquérant)
1887 — Sever protiv juga (Nord contre Sud)
1887 — Put za Francusku (Le Chemin de France)
1888 — Dve godine raspusta (Deux Ans de vacances)
1889 — Porodica Bezimenić (Famille-sans-nom)
1889 — Naglavačke (Sans dessus dessous)
1890 — Cezar Kaskabel (César Cascabel)
1891 — Gospođa Branikan (Mistress Branican)
1892 — Klaudijus Bombarnak (Claudius Bombarnac)
1892 — Dvorac u Karpatima (Le Château des Carpathes)
1893 — Mali gospodin (P’tit-Bonhomme)
1894 — Doživljaji kapetana Antifera (Mirifiques Aventures de Maître Antifer)
1895 — Ploveće ostrvo (L’Île à hélice)
1896 — Klovis Dardentor (Clovis Dardentor)
1896 — Pozdrav zastavi (Face au drapeau)
1897 — Zagonetka ledenog mora (Le Sphinx des glaces)
1898 — Veličanstveni Orinoko (Le Superbe Orénoque)
1899 — Testament jednog ekscentrika (Le Testament d’un excentrique)
1900 — Druga otadžbina (Seconde patrie)
1901 — Selo u vazduhu (Le Village aérien)
1901 — Morska zmija (Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin)
1902 — Braća kip (Les Frères Kip)
1903 — Gusari sa „Halifaksa” (Bourses de voyage)
1904 — Drama u Livoniji (Un Drame en Livonie)
1904 — Gospodar sveta (Maître du monde)
1905 — Provala mora (L’Invasion de la mer)
1905 — Kula svetilja na kraju sveta (Le Phare du bout du monde)
1906 — Zlatan vulkan (Le Volcan d’or)
1907 — Agencija Tompson & So (L’Agence Thompson and C°)
1908 — Lovci na meteore (La Chasse au météore)
1908 — Dunavski razbojnici (Le Pilote du Danube)
1909 — Preživeli s broda `Džonatan` (Le Naufrages du Jonathan)
1910 — Tajna Vilhelma Štorica (Le Secret de Wilhelm Storitz)
1910 — Juče i sutra (Hier et demain)
1919 — Čudnovati doživljaji ekspedicije Barsak (L’Étonnante Aventure de la mission Barsac)
Drugi romani
1863 — Pariz u 20. veku (Paris au XXe Siecle, objavljeno tek 1994)
Pripovetke
1851 — Drama u vazduhu (Un drame dans les airs)
1855 — Zimovanje na ledu (Un hivernage dans les glaces)
1872 — Fantaziranja doktora Oksa (Une fantaisie du Docteur Ox)